Beli štap

KRETANJE SA BELIM ŠTAPOM

OSNOVNA PRAVILA

UVOD

Beli štap je, pre svega, osnovno sredstvo kojim se osobe sa oštećenim vidom pomažu u samostalnom kretanju. Takođe, beli štap im koristi u ispitivanju prostora i određivanju dubinskih i fizičkih prepreka. Beli štap je, metaforično rečeno, produžena ruka slepim ljudima. Ali, beli štap može da svom korisniku da i brojne korisne informacije, ukoliko slepo lice pri samostalnom kretanju koristi dodirnu tehniku, odnosno, lupka štapom o tlo po kome se kreće. Ako se slep čovek strogo pridržava pravila u korišćenju belog štapa, bitno će smanjiti mogućnost povređivanja i bezbedno će stići tamo gde želi. Tehnike belog štapa koje su usvojene na osnovu dugogodišnje prakse slepih u samostalnom kretanju, pomažu svom korisniku da na najbolji način stekne predstavu o prostoru u kome se kreće. Pravila kretanja sa belim štapom su jednostavna i slep čovek ih može brzo i lako savladati. Neka rešenja i pravila, kojih nema u ovom kratkom vodiču, sama će se kroz praksu nametnuti korisniku belog štapa. S obzirom da je ova problematika kod nas potpuno ne regulisana, bili smo prinuđeni da sami predložimo neka pravila.
Uspeh u samostalnom kretanju najviše zavisi od želje i upornosti da se postane nezavisan, kao i od stava slepog lica prema belom štapu. Ukoliko ga prihvati kao stvarni deo sebe – tajna će se sama otvoriti.
Predrasude koje vladaju kod nekih slepih, da ljudi koji vide imaju negativan stav prema njima, kada ih vide sa belim štapom jednostavno nisu tačne. Naprotiv, oni više poštuju osobe koje se samostalno kreću, kao što u svom okruženju više poštuju uspešne nego neuspešne ljude. Oni se iskreno dive slepim ljudima koji se bez obzira na gubitak vida samostalno kreću. To je za njih čudo. Ljudi kada vide osobu sa belim štapom imaju, pre svega, doživljaj da se toj osobi na neki način treba pomoći. Zbog toga, imaju dosta obzira i trude se da ako već ne mogu da pomognu, onda da se bar sklone, kako ne bi odmagali slepoj osobi u samostalnom kretanju. Treba napomenuti slepim osobama koje ne koriste beli štap, da će im sugrađani mnogo manje pomagati, jer neće imati informaciju da se radi o osobi sa oštećenim vidom. Ako je beli štap simbol po kome slepe osobe drugi ljudi prepoznaju kao slepe, ne mora odmah da znači da to obeležje izaziva nešto ružno kod drugih. Treba naglasiti onim slepima koji ne nose beli štap , jer žele da se pred drugima prikriju kao slepi, da su u velikoj zabludi. Oni zaboravljaju da ljudi koji vide, zaista i vide. Po mnogim vidljivim i očiglednim detaljima oni prepoznaju slepu osobu i bez štapa. Skrivanje činjenice da je neka osoba slepa znači da je ta sama osoba u stvarnom konfliktu sa samom sobom, jer ne prihvata sebe kao stvarnu i realnu osobu. Bežanjem od svoje stvarnosti slepa osoba samo sebi otežava put ka punoj afirmaciji svoje ličnosti u društvu u kome živi. Prevazilaženje ličnih kompleksa je prvi uslov da se čovek kao slep odluči za samostalnost i mogućnost da sebi samom pomogne.
Postoje razne vrste belih štapova koji se međusobno razlikuju po materijalu, savitljivosti i dužini. Opšte je prihvaćen stav da je za kretanje slepih najbolje da koriste dugi štap, čija se dužina određuje u odnosu na visinu osobe. Pravilo je da se dužina štapa odmerava od poda do polovine grudne kosti osobe koja će ga koristiti. Ova dužina štapa najkvalitetnije može slepoj osobi da ukaže na dubinske i fizičke prepreke. Nažalost, kod nas postoji nekoliko različitih vrsta štapova koji su potpuno neadekvatni za samostalno kretanje, pa se mnogi snalaze tako što štap poručuju iz inostranstva.
Na kraju, osnovna funkcija belog štapa je da pomogne slepoj osobi da odredi prostor u kome se kreće i da izbegne prepreke, kako bi se smanjila mogućnost povređivanja. Konačno, beli štap je za slepe osobe koje ga koriste simbol samostalnosti, nezavisnosti i slobode.

PRVO PRAVILO – SKLAPANJE ŠTAPA

Pri sklapanju štapa, štap treba držati neposredno ispred sebi i malo ga podići od zemlje. Jednom rukom obuhvatiti prvi gornji deo, a drugom drugi deo štapa koji se sklapa. Lagano povući gornji deo štapa sve dok se ne odvoji od drugog dela. Zatim odvojeni deo okretati u stranu dok se dodirne sa drugim delom štapa. Posle toga jednom rukom treba obuhvatiti dva priljubljena dela štapa, a drugom rukom obuhvatiti treći deo i na opisan način odvoji drugi i treći deo i okretati ih na stranu dok se ne priljube trećem delu itd. Pošto se štap rasklopi treba razdvojene delove skupiti i gumicom povezati da se ne rasklapaju.

DRUGO PRAVILO – DRŽANJE ŠTAPA U STANJU MIROVANJA

Na kraju, ukoliko slepo lice stoji i ne namerava dugo da se zadržava na određenom mestu, štap treba da je tik ispred vrha cipele sa strane ruke u kojoj se drži štap. Ručku štapa treba obuhvatiti sa četiri prsta, a palac treba da je opušteno položen na vrh drške.

TREĆE PRAVILO – DRŽANJE ŠTAPA U PROSTORIJI

Mnoge slepe osobe ne znaju za pravila držanja štapa kada nisu u pokretu ili dok stoje ili sede. Većina odmah po ulasku u neki prostor sklope štap, čak i u prostoru koji im je nepoznat. Oni od tog trenuka očekuju pomoć drugog lica. Štap treba sklopiti samo onda ako se u nekom prostoru slepa osoba zadržava duže i ako dobro poznaje prostoriju u kojoj se nalazi. Ukoliko to nije slučaj štap treba prisloniti uz zid ili uz neki drugi predmet tako da štap bude na dohvat ruke. Ali, retko, korisnik belog štapa ne sklapa štap već ga prisloni uz rame ruke koju manje koristi. Najčešće štap se sklopi i drži se ili na krilu ili na stolici na kojoj slepa osoba sedi.

ČETVRTO PRAVILO – DRŽANJE ŠTAPA PRI KRETANJU

Ručka štapa treba da bude prislonjena uz dlan, a vrh ručke je na završetku korena šake. Na taj način, ručni zglob je potpuno slobodan za manipulaciju i u funkciji da se nesmetano pokreće levo desno. Šaka u kojoj slepa osoba drži štap treba da bude svojim unutrašnjim delom okrenuta prema drugoj ruci. Palac mora da bude na gornjoj strani ručke, kažiprst sa strane, a ostala tri prsta obuhvataju preostala dva dela okrugle ručke. Nadlanica nije okrenuta prema gore već na stranu.
Ruka u kojoj se drži štap treba da bude opuštena, a od ramena do lakta treba da bude uz samo telo. Podlaktica treba da je u nešto nižem nivou od visine lakta, odprilike u odnosu na zemlju pod uglom od 45 stepeni. Položaj podlaktice najviše zavisi od dužine štapa koji se koristi. Sam štap je u odnosu na zemlju pod istim uglom kao i podlaktica. Najzad, lakat treba da je tik uz kuk.

PETO PRAVILO – MANIPULISANJE ŠTAPOM

Kada se savlada pravilno držanje štapa slepa osoba može da započne sa obukom manipulisanjem belim štapom. Ručni zglob se pomera levo desno, a vrh štapa ne sme da prelazi 15 cm od linije širine ramena osobe koja koristi štap. Uvežbavanjem ovog pravila slepa osoba stiče osećaj za prostor, a štap kasnije prihvata kao kvalitetno i nužno pomagalo u kretanju. Treba napomenuti da je 15 centimetara prostora preko linije širine ramena više nego dovoljno da se slepa osoba ne udari o prepreku na putu. Ovo pravilo treba da se duže uvežbava strpljivo i dugo, ali u prostoru koji dobro poznaje. Uvežbavanje ove tehnike traje sve dok slepa osoba ne stekne osećaj da joj je štap neophodno pomagalo u određivanju prostora. Takođe, slep čovek treba da stekne naviku da štap koristi kao produženu ruku za čulo dodira. Najzad, dugogodišnji korisnici belog štapa vremenom osećaju štap kao deo njih samih.

ŠESTO PRAVILO – PRVI KORACI

Kada se slepa osoba dovoljno navikne na štap, onda treba da krene sa prvim koracima i kretanjem. Zlatno je pravilo da štap uvek treba da bude ispred noge kojom će tek da se zakorači, odnosno, štap je pri hodanju uvek ispred noge koja je pozadi. Slepa osoba se kreće tako što pomera štap levo desno u širini prostora koji je nešto širi od raspona ramena. Ako se ispoštuje ovo pravilo gotovo da nema opasnosti da se slep čovek povredi.

SEDMO PRAVILO – DVE OSNOVNE TEHNIKE

Postoje dve najpoznatije tehnike kretanja sa belim štapom. Prva tehnika se zove klizna tehnika, koju najčešće koriste početnici, a druga je dodirna tehnika u kojoj osoba koja se kreće lupka štapom o tlo po kome hoda. Ovu tehniku češće koriste iskusni slepi ljudi, jer im lupkanje štapom daje korisne zvučne informacije o prostoru. Ove osobe po zvuku mogu da odrede da li je prostor prazan ili ne. To je važno kod dolaska do ugla ulice ili do kraja zgrade. Dakle, u kliznoj tehnici štap se ne odvaja od tla i najčešće se koristi u zatvorenim prostorima, a u dodirnoj tehnici štapom se naizmenično lupka levo desno.

OSMO PRAVILO – ODREĐIVANJE ŠIRINE PROLAZA

Slepa osoba koja se kreće sa belim štapom mora uvek pre nego što uđe u neki prostor da predhodno brzim pokretima štapom odmeri širinu vrata ili prolaza.

DEVETO PRAVILO – ODREĐIVANJE VISINE TROTOARA ILI STEPENIKA

Pre nego što korisnik štapa krene da se penje na trotoar ili stepenice, treba prvo da brzim pokretom štapa, povlačeći štapom uz stepenicu po vertikali odozdo na gore, odredi visinu stepenika na koji treba da se popne. Tek nakon toga treba da zakorači. Ako je u pitanju samo jedna stepenica ili trotoar štap se drži kao pri uobičajenom kretanju.

DESETO PRAVILO – SILAŽENJE NIZ STEPENICE

Čovek sa štapom koji dođe do stepenica niz koje treba da siđe, najpre treba da brzim pokretom štapa levo desno odredi širinu stepeništa. Zatim, treba da ispita visinu i širinu gazišta na koji treba da stane. Poželjno je da slepa osoba, čak, istom spretnošću dodirne i naredni stepenik, pre nego što opusti ruku u laktu. Kada se silazi niz stepenice ruka treba da je opuštena u laktu, a štap se drži na način koji je gore opisan. Ruka treba da je opuštena prema dole uz samu nogu i ne sme da bude savijena u laktu. Vrh štapa ne sme da dodiruje gazišta stepenica. Slikovito rečeno, štap kao da klizi ivicama stepenica ne dodirujući ih. Najzad, kada štap dodirne tlo slepa osoba dobija informaciju da je to kraj stepenica. Štap se ne podiže sa tla već se kliza po podlozi dok se ne siđe, a ruka će biti u položaju kao kada se čovek kreće.

JEDANAESTO PRAVILO – PENJANJE UZ STEPENICE

Pre nego što krene da se penje uz stepenice osoba sa belim štapom treba prvo da ispita širinu stubišta, a potom visinu i širinu same stepenice na koju namerava da se popne. Beli štap treba da je u uspravnom položaju, vrhom štapa okrenut na dole pod uglom od 90 stepeni u odnosu na gazište. Pri penjanju uz stepenice štap se drži ispred sebe u gore opisanom položaju, tako da palac leži na zadnjoj strani drške štapa, a ostala četiri prsta se nalaze na prednjoj strani i prelaze na levu stranu drške. Ovaj opis važi za desnu ruku, a obrnuto je za korisnike koji štap drže u levoj ruci. U istom trenutku dok slep čovek staje na gazište on štap prislanja uz spoljnu stranu stepenice, koja sledi stepenicu na koju tek treba da se stane. Čim se dođe do vrha stubišta štap se opet uzima u ruku kao pri kretanju, a položaj ruke je identičan kao pri hodanju. Vrh štapa treba da se nalazi ispred noge kojom će se zakoračiti.

DVANAESTO PRAVILO – NAJAVA PRELASKA ULICE

Zbog sigurnosti i bezbednosti prelaska ulice, uvedeno je pravilo da slepa osoba pre nego što krene, dok stoji na trotoaru treba da najavi svoj prelazak belim štapom. Ruka je u laktu savijena pod uglom od devedeset stepeni, a štap se ispruži napred u visini lakta, a paralelno sa trotoarom i kolovozom. Na taj način, slepo lice je lako uočljivo i vozač ima vremena da prilagodi svoju vožnju i omogući licu koje ne vidi da bezbedno pređe ulicu. Ali, pre nego što se krene sa prelaženjem ulice treba sačekati nekoliko sekundi sa podignutim štapom i tek onda krenuti normalnim korakom. Dve trećine ulice slepa osoba prelazi sa podignutim štapom, kako je predhodno opisano, a dalje u trećoj trećini i pre nego što se dođe do trotoara slep čovek treba da koristi štap na uobičajen način za kretanje.

TRINAESTO PRAVILO – TROTOARI

Kada slepa osoba sa štapom dođe do trotoara prvo na šta treba da obrati pažnju, jeste da joj vrh cipele bude pod devedeset stepeni u odnosu na trotoar. Ali, pre nego što krene na trotoar, slep čovek treba da brzo uzme štap kao kod penjanja uz stepenice, da odredi visinu trotoara, a, zatim, da štap opet uzme u ruku kao pri hodanju i da ispita širinu i dubinu mesta na koje će stati. Tek tada slepa osoba može da nastavi svoj put.

ČETRNAESTO PRAVILO – DRŽANJE PRAVCA I ORJENTIRI

Mnogo toga na putu može korisnicima belog štapa da posluži kao orjentir ili da im pomogne u držanju pravca kretanja. Travnjaci, trotoari, ciglice oko zasađenog drveća, zidovi zgrada, kuća, kapije itd. Da bi slep čovek sve ove elemente na najbolji način iskoristio treba da zamoli svoje pratioce, koji mu pomažu u savladavanju prostora, da im što detaljinije opišu ono na šta se nailazi, konkretnije rečeno, da im opišu i predstave prostor. Posebno treba slepa osoba da insistira da joj se opiše konfiguracija tla i sve ono što bi moglo da joj posluži kao pouzdan orjentir. Ako postoje gore pomenuti orjentiri, onda je dovoljno da slepa osoba svaka dva do tri koraka štapom dodirne orjentir, kako bi se uverio da još uvek drži pravac kretanja. Vremenom slepe osobe postižu dobre rezultate u držanju pravca i odlično se kreću i kada ne postoje orjentiri.

PETNAESTO PRAVILO – ZAUSTAVLJANJE TAKSI VOZILA

Nažalost, u našoj zemlji ne postoji pravilo koje bi omogućilo slepoj osobi da na ulici zaustavi taksi. U nekim zemljama slepi ljudi koriste pločicu na kojoj piše taksi, i kada je podignu uvis, taksi vozači znaju da slepa osoba ima potrbu za taksi prevozom. Smatramo da je neophodno da se znak za zaustavljanje taksi vozila i kod nas što pre uspostavi. Predlažemo da se usvoji sledeće pravilo. Kada slepa osoba želi da zaustavi taksi, a stoji na trotoaru sa belim štapom, da vrh štapa okrene prema gore pod uglom od četrdeset stepeni u odnosu na nebo i da vrh štapa bude u ravni sa linijom ivice trotoara. Takođe, vrh štapa treba da je podignut u visini glave slepe osobe. Ovo predloženo pravilo treba odmah uputiti svim taksi udruženjima u Srbiji.

ŠESNAESTO PRAVILO – NALAŽENJE KVAKE

Kada slepa osoba želi da nađe kvaku na vratima treba da dršku štapa obuhvati prstima i da štap malo podigne iznad zemlje. Zatim, nadlanicom šake lagano prelaziti po vratima dok štap ne naiđe na kvaku.

ZAKLJUČAK

Svakako da je pravilno korišćenje štapa neophodno ukoliko korisnik želi da izbegne brojne neprijatnosti koje mu se mogu dogoditi na putu. Ali, posebno kada se radi o prelasku ulica uvek treba biti strpljiv i oprezan i sačekati pravi trenutak da bi se prešlo na drugu stranu. Postoje brojne okolnosti koje slep čovek ne može unapred da predvidi. Savet je da se uvek prihvati pomoć drugih lica i u situacijama u kojima je slep čovek potpuno siguran. Ljudi koji vide, a žele da pomognu slepima obeshrabruju se kada ih odbijete. U drugim prilikama neće prići da pomognu, a pomoć će biti neophodna nekom od nas. Svoju samostalnost potvrđujte i testirajte na drugi način. Zbog vašeg odbijanja neka druga slepa osoba može da bude u neugodnom i neprijatnom položaju, a da nema ko da joj pomogne. Mislite na sebe, ali i na druge, koji su možda menje vični od vas.